SUSRETI U SEOSKIM TRGOVINAMA
Dolaskom Prodajnih centara male seoske trgovine su ustuknule pred najezdom krupnog kapitala i završile u ropotarnici povijesti.
Ali to nisu bile samo puke trgovine, to su ’70-ih i ’80-ih bila kultna mjesta. Tu su bila sastajališta, sjecišta svih puteva, tu se bistrila politika, tu se pilo i mezilo, tu su se “davala” i “uzimala” goveda, tu su se dogovarale sve akcije vezane za selo, tu su neki pokazivali svoj status i financijsku moć (pogotovo gastarbajteri koji su ljeti dolazili na “urlap”).
Ljetno doba, žena ispred sebe gura kolica(taćke, šupkare) a dva metra iza nje ide muž koji je sinoć stigao iz Njemačke.
Zaputili su se u trgovinu obaviti malo veću nabavku.
Ulaze u trgovinu, srdačno se upitaju s trgovcem i sa malim zakašnjenjem u kutu opaze čovjeka koji sjedi na plastičnim gajbama s pivom u ruci.
“Ejjjj di si rodijače majka mu stara, jes li živ? Čini mi se kako sam te ostavio nako te i zateko?'” reče s podsmijehom gastarbajter Jozo.
“Evo živ sam i zdrav ko što vidiš!” sa smiješkom i nazdravljajući pivom odgovori rodijak Ilija.
“Deder ti njemu načmi pivu da ne dangubi dok se mi namirimo”. reče Jozo namigujući trgovcu.
“E sad mlada ajde govori šta sve triba!”
Žena krenu onako bez popisa…Faks, Kaladont, Čarli, Vim, žakicu brašna, Varekinu, Štirku…stavi još 2 kile šećera i 2 litre ulja…
“Stavi ti 5 kila šećera i 5 litara ulja…šta cicijaš u svom dobru!” je li tako Ile reče Jozo okrećući se prema rodijaku koji nije ništa komentirao.
“E pogledaj dobro, fali li još išta dok smo tu…da ne bi bilo poslje…?” reče Jozo ženi.
“Ajde mogli bi još onaj veliki galon Evrokrema!”
reče bojažljivo žena.
Kad je trgovac donio krem Jozi nešto sinu u glavu pa reče ženi:
“Čekajder, je li onaj naš prošo u školi?!”
“Ma nije, propo iz matematike, ona se čupava naosumila na njega, ne znam šta joj dite čini!”
“Ma bogati naosumila, fino bogami, a ko biva on sve zna…ma je li!! Ajder ti ovaj krem vrati a daj mermuladu…e neš mi propadat i još se kremom sladit!” ljutito reče Jozo pa se opet okrenu prema Iliji i upita:
” Je li tvoj prošo?”
“Nedavno se čula neka vika po kući, žena je galamila na njega…mora da nije…a opet ne znam”. odgovori Ilija.
Jozo zavrti glavom pa se opet obrati ženi:
“Ima li pive u kući?”
“Nema moj Jozo, oklen piva kad tebe nema”
“Pa ja …ko mene jebe…ajder ti stavi i kištru pive pa sve lipo naplati a ti mlada ovo goni kući a ja ću ostati još malo da se porazgovorim s rodijakon” reče Jozo.
“…i moj rodijace kako živiš, kako deveraš, kako krpiš kraj s krajom?”
“Koliko god izađe plaća uvik doteče i priteče moj rodijače”. odgovori Ilija.
“E đavla ti doteče…evo sad sam ti srio malog sonim traktorićom….rđav vam brate, ono je za staro gvožđe…ali ako se nemere bolji, fala ti Bože. Ja naručio nov, IMT 560, kažu more gredu izorat”. ponosno izjavi Jozo.
Ilija se ne da isprovocirati pa okrenu temu:
“Kako je tebi u Njemačkoj, kako se gori živi?”
“Radi se po 12 sati, nije ko ovde 8 i nema brljati i mrljati ko kod nas, nema toga u švabe, gori ti je sve u vaservagu. Pulir mi neki Hans, neki riđan žućkaste kose i neke ukovrljane narančaste brade…kako bi ti reko,.. koda je svitnjake priskako pa ga opalilo.
Ja ti njemu ponesem domaće rakije i domaćeg sudzuka…a znaš švabu, govno bi izio samo da je džabe! I tako ti ja uz njega, on uvik e Jozef ovo, e Jozef ono…i dobro. Živimo u baraci nas 5…ja nam odletim nekad po meso, ko će drugi, oni ne znaju ni beknut njemačkog”.
“A čuo sam ja da dobro govoriš njemački, pričo mi je rodijak iz Borčana”. reče Ile.
“Ja, i šta kaže?”
“Keže dobro on govori samo ga ruke brzo zabole…eto tako veli”.
“Čuj, šta mu to znači!” uzvrti se Jozo.
“Ne znam ja, biće puno grandžaš rukama”. nasmija se Ilija.
“Već rećeš ti Ile šta se je stalno vrpoljim!? Pravo da ti kažem žulja me ova novčaničina pa mi nezgodno sidit. Nu ga što je oteko, nebreko kodase ditaline priždro”. s ciničnim osmjehom reče Jozo.
“Je stvarno, nosi ti to isprid nas ako pukne mogo bi nam oči istrat!” reče Ile.
*A što ti ne radiš, nije valjda neki praznik? upita Jozo .
*Meni je. Nije ti ovo Njemačka! Pito direktora i dao mi dva dana slobodno. Znaš da mi je sutra imendan i da se kod nas slavi Ilijina. Velim ja direktoru, ime mu Josip baško tebi, ‘riba mi dva dana jer mi je imendan i to se kod mene slavi”.
“I šta ti kaže zdravlja ti?” prekide ga Jozo.
“Kaže ‘bio je i Sveti Josip, moj imendan pa sam svejedno radio moj Ilija’! Velim ja njemu ‘i trebo si raditi, šta je bio Sveti Josip, niko i ništa, vodo magarad po pustinji…a Sveti Ilija kad zagrmi trese se i Reganova vojska’!
On me nako pogleda, nasmija se i reče ‘božijemi pošteno, uzmi dva dana’…i evo me”.
I tako se uz pivo još razgovaralo a kad su pošli kući Jozo reče:
“Evo platio bi i tvoje piće ali nemam više sitni, ostale mi samo marke”.
“Ma nema potrebe!” reče Ilija i plati trgovcu i svoje i Jozino piće pa se okrenu Jozi i veli:
“Mene i je red platiti…ti živiš u baraci a ja u kući!”
“Ejjj stander malo, stander…nećemo tako, koga ti…!” viče Jozo ali ovaj uz smiješak samo odmahnu rukom i nestade s one strane vrata.
Piše: Jakov Krišto
NAPOMENA: Tekst nije lektoriran!
www.tomislavnews.com
