TG Kultura/Zabava

JAKOV KRIŠTO: “Suvoruki” muškarci staroga kova

1.34KPregleda

“SUVORUKI” MUŠKARCI STAROG KOVA

Za nove generacije duvanjskih muškaraca ne znam, ali stare generacije su mahom bile “suvoruke” za kućanske poslove.
Niti su znali kuhati, ni čistiti, ni prati, ni peglati. Od kućanskih aparata jedino su znali uključiti TV i fen. Od usisavača su bježali u birtiju, od miksera u susjednu sobu, a neki su vešmašinu škropili kad poludi i pođe skakati jer je nisu znali isključiti!
To su bili ženski poslovi(kako i spada), a njihovo je bilo da osiguraju financije.
Sve to nekako funkcionira dok ih zdravlje služi, odnosno dok zdravlje služi nju. Kad ona klone, nastane kolaps! Zato svaki muškarac potajno misli u sebi: “Ne daj mi Bože ostati sam”.
Tako je bilo i s Matom i Ružom.
On je njemački umirovljeni, ona, naravno, domaćica.
Dica su se razašla svojim putem, a njih dvoje pomalo životare i snalaze se.
On svaki dan šeta, obilazi međe i ne može se oteti dojmu da susjed sve više ugrožava njegov teritorij. Zato je kao pravi čestiti njemački umirovljenik krenuo uokolo izlivati zidiće! Mišalica je zvrčila svakodnevno.
Zidići su, zapravo, bili statusni simbol.
Što je više zidića, veća je financijska moć.
Sin mu je nedavno dovezao Mercedesa B klase.
“Evo ga ćaća, auto baš za tebe! Malo prišlo, očuvano, a Mercedes!”, reče sin.
Stari gleda: “A di mu je mjenjač?”, upita.
“Evo, ova ručica ti je mjenjač! Gurneš u D kad ćeš naprid, gurneš u R kad ćeš nazad i samo pičiš… živa zgoda”, reče sin.
“Znaš šta, gurni ti sebi tu ručicu u guzicu! Šta ti misliš da sam ja nesposoban, da sam invalid! Goni ovo di znaš… prodaj, vrati, radi šta oćeš, meni ne triba!”, ljutito će Mate.
“Ali ćaća …”
“Nema ali… goni mi ovo isprid kuće! Šta će mi ovo, da me cilo selo zajebava kako sam nesposoban … goni!”, reče stari.
I naravno, kupio je sebi Tiguana, odskočitog i “šaltunga” kako i Bog zapovida.
U Duvnu se i dan danas smatra nesposobnim za vojsku ko vozi automatika.
I tako su oni sa svojim Tiguanom svakog ponediljka išli dokturu, osim kad ih boli, pa nisu mogli.
Nedavno Ruža iz spavaće sobe viknu:
“Stavider Mate đezvu i vodu da provrije pa ćemo kavu! Evo ja ću brzo samo da još ovu košulju ispeglam”.
Nakon 10-sk minuta Mate će:
“Evo provrila, šta ću sad?”, upita.
“Sad zaspi!”, reče Ruža.
Mate se vrati na kauč i zaspa. Kad je došla Ruža imala je šta vidit!
“Pa Bog te ubio… šta si ovo radio!”, bjesni Ruža.
Ali neki dan Ružu prisiče u leđima. Gadno!
Slutio je Mate nevolju i nada se da će je brzo popustiti! Bila je srijeda… samo da izdrži do ponediljka pa da odu dokturu.
Ne samo da nije izdržala….sutradan nije mogla ni maknuti pa je s tašnicom doktur došo njoj.
“Ajde dokture spašavaj!”, zavapi Mate.
“Evo, evo… sad ću joj dati ovu “blokadu”, i ona će biti bolje”, reče doktur.
“Ma kakvu blokadu dokture! On je već blokirana! Već ti daj nešto da je odblokiras!”, povika Mate.
Doktor se samo nasmija, uredno naplati i ode.
E sad, je li bilo Ruži bolje ili se samo pretvarala da nije, to nikad nećemo saznati. Uglavnom, reklo bi se da uživa kad onako ležeći zapovijeda Mati šta će i kako će napraviti ručak:
“Ogulit ćeš kumpire i izrizati nako na police!
Ali fino oguli, nemoj da ostane onog crnog!”, reče Ruža.
Kad je Mate s mukom ogulio, donese ih na pregled!
“A šta si im ovo radio Bog te ne ubio, dotro ih ko klikere!”, reče Ruža.
To s kumpirima je nekako i prošlo ali Ruža je i dalje nastavila s naredbama:
“Stavit ćeš 2 kašike masti… ne te kašike već od juve! Nisi povegetio! Zaboravio si papriku! Ne stavljaj u šporet dok se ne ugrije… di si poletio…”
Mati je ovo bio najteži dan u životu, a još mu se nije nazirao kraj!
Večeri će Ruža:
“Ajde Mete sad ono ukisali da mliko ne propada! Uzmi onu veću šerpu… e tako… sad stavi kašiku kiseline… bravo… sad to umotaj u krpu da se prije ukisali i to je to”.
U Mati vrije, ali izgleda da je uradio sve što treba. Taman se zavalio da pogleda utakmicu, kad će ti Ruža:
“Mate, jesi li prikrstio kiselinu? Ono, napravio rukom križ iznad šerpe?”
“E nisam! Što bi je krstio?”, ljutito reče Mate.
“Zato što se neće ukisaliti ako nisi!”, reče Ruža.
“E bogami neću! Kako se ukisali Šefikina, ni ona je ne krsti!”, reče Mate i nastavi gledati utakmicu.
Je li se ukisalilo ili nije… ne znam.
Jakov Krišto
www.tomislavnews.com/Foto ilustracija