Vranjki kuća na moru u Splitu,
Meni kuća, radosni moj svitu
U Brišniku, onom priko strane
Rodno selo, evo tvoga Frane.
Dragi moji, dobri Brišničani
Frane opet došo našoj strani,
Malo strani, malo prikostrani,
Jer života nema vašem Frani,
Kada Vranjka u Brišnik zabrani.
Nije mogla prid Božić grišiti
sa menom se prid dicom svađati
Ajde stari di te srce vuče,
Ja ću s dicom ostati kod kuće
Njojzi kuća na moru u Splitu,
Meni kuća, radosni moj svitu
U Brišniku, onom priko strane
Rodno selo, evo tvoga Frane.
Na Badnjicu, uoči Božića,
Mene starog obasjala srića
Unuk me je dotro do Ćerdića
On u kafić, ja pogledom kružim
Svoju Vranjku nikako da skužim
Više voli unucim nek meni
Onda kažu viruj staroj ženi
Da je Vranjka s menom poći tila,
Ona bi me do Gornjeg iznila
Polako bi držeć se za ruke
U Topale stigli bez po muke
U Topalim triput je opalim
A što grišim Bože mi oprost
Vaš se Frano sitio mladosti
Nekad bilo sad se spominjalo
I sjećanje više istinjalo
Ne znam jadan što je jučer bilo
Al mladosti sitit mi se milo
Vozi unuk na vr Gaćinovca
Ljudi moji nema toga novca
Da bi mogo ovu ljubav platit
Kad se mogu ja u Brišnik vratit
Sniga nema, a Božić je blizu
Lipše ovde nego u Parizu
Kad sam stigo svojoj rodnoj kući
Mislio sam srce će mi pući
Kakvo more, kakve li planine
Raj je za me Gornji Brišnik, sine
Kuća nova, al je šporet stari
Unuk vatru u njemu najari
Sva se ploča ko čoja crveni
Doda unuk stare gusle meni
Kad se pisma kroz Brišnik razliže
Pa sve starce iz postelje diže
Svi dođoše svoga Franu vidit
I svoje mu jade pripovidit
Piva Frano, a gudalo bruji
Na glasu mu zavide slavuji
Malo stanem, vina se napijem
Pa susjede svoje pomilujem
Kad Božićnu pismu ja zapiva
Preplavi nas sviju radost živa
Neki plaču, neki vino piju
Dva tri dečka od srca se smiju
Srce nam se na četvero cipa
Di je ona mlađarija lipa
Stotinu nas cura i momaka
Sve kršniji junak od junaka
Pa na Božić kad bi pošli misi
Bukovico, ti daleko nisi
Priko strane stižu Brišničani
Kao da je sve to bilo lani
Al od tog je prošlo pola vika
Što godine čine od čovika
Što tuđina, a što morska struja
Vranjka moja ćopila te guja
Što mi ne daš umrt u Brišniku
Radiš ženo pogrešku veliku
U sjećanju Badnjica nam prođe
I radostan Božić svima dođe
Svi ga nisu čekali na nogom
Zaspali su neki s dragim Bogom
U sanu se smiju kono dica
Pomogla ih Marija Divica
I mene je dobro savladalo
Više mi se guslit nije dalo
Baci guzle pruži se po podu
Čestit Božić nek je cilom rodu
A posebno ovom Brišničkome
Nek je sretan Gornjem i Dojnome
Katolicim ma gdje da su sada
Neka ljubav i mir svuda vlada
Kad ujitra na blagdan Božića
Zove Vranjka, unuci i dica
Sritan Božić svi mi oni žele
Dođi u Split svi mi oni vele
Ni govora, neću iz Brišnika
Da vidite kakva lipa slika
Nakon mise u Dojnom Brišniku
Mladost piva lipota za diku
Svratila me iz Dojneg rodbina
Iz bačve smo pili crnog vina
Od tada se ja ne sićam više
Ivanjdan je kad vam ovo pišem
Stipanjdan sam sigurno prispavo
Znam da Vranjki neće biti pravo
Kad pročita kako mi je bilo
Koliko se pivalo i pilo
Baš me briga, ja sam još na strani
U Split idem kad sve bude lani
Dragi Bože ja te molim sada
Nek veliki snig brzo zapada
A do tada, dragi čitatelji
Neka bude sve po vašoj želji:
Čestit Božić i drugi blagdani
Vaš će Frano još biti na strani
Pa se javim, ako Bog da zdravlje
Kada prođe Mladog lita slavlje!
Sve vas grli Frane priko strane,
Vaša dika iz Gornjeg Brišnika.
www.tomislavnews.com/ Iz nove knjige “Pisme i pisma”, Ljube Đikić
