U ovim hladnim zimskim danima kada je najljepše biti u toplom domu, ne znamo kakao vam ubiti dosadu, a najbolje je to uz šale iz našega kraja, pa neka vas zagrije smijeh.
“KAKO SE U DUVANJSKOM KRAJU PRAVI KISALINA…?”
Sin: Nemoj majko, a kad ti kažem da sam danas dobio tricu iz sastava, nećeš virovat i još su mi se svi smijali, a nastavnica odnijela moj pismeni sastav u zbornicu i svi su nastavnici čitali i došli su me nešto ispitivat, čiji sam…
Bože (obraća se sinu): Šta si sada uradio, moram li ja opet u školu vidit s tom nastavnicom, nešto je ona meni sumnjiva…
Nevista: Je, sumnjiva je ona tebi, što otvoreno ne kažeš da ti se sviđa i da si joj se…A ne mogu pred djecom, znaš što je onda bilo, nemoj da ja…!!!
Bože : Ma šta, kada je bilo, reci, nisu dica mala, samo ti reci, neka i oni znaju ako je nešto, ja se nikoga ne bojim, ničega ne stidim…(ustaje, viče).
Nevista: A ja bih se stidila na tvom mjestu. Sjećaš se kad je poručila razrednica da dođeš u školu jer je Ivica napravio neke gluposti. Lani je to bilo, ali ja pamtim. Evo, djeco, možete misliti kako se on ponašao kad je gospođa razrednicu sutra pozvala mene da mi kaže kako se ovaj ovdje, vaš tata, ponašao prema njoj, kako joj se uvaljivao…
Sin: O stari, je li istina, e onda otiđi opet, nisam ja znao zašto je ona od tada dobra prema meni (smiju se Barbara i Ivica).
Nevista: Šta je to bilo jučer, kakav sastav, opet si nešto lago, psovo, daj taj sastav da vidim!
Sin : (s police uzima bilježnicu, otvara jednu stranicu i daje materi) : Evo, pa čitaj!
Nevista(uzima bilježnicu) : Šta je ovo, sve podvučeno crvenim, kakve su ovo greške, tko će ovo pročitat, vidi đaka i rukopisa! Pa veća je budala nastavnica što ti je dala tricu, ovo je za jedinicu! Kad sam ja išla u školu…
Baba: Kad si ti išla u školu onda se na tabli pisalo, lako se brisalo, ko je tada vidio papir i kemijsku, to se ne more brisat…Ti si samo šetala oko škole i đavla tražila, jesi, jesi, u školu si išla samo kad je odmor hahha…
Daj to vamo, neka dite pročita, ajde Ivica, mi ćemo slušat, pa da tebe tvoja baba ocjeni, to je sigurno za petice, kakve trice, reću ja onoj prdi od razrednice, znam joj ja mater, ista ko i ona, ne mere nikoga pametnog smislit.( istrgne nevisti bilježnicu i dadne unuku) Čitaj, samo ti čitaj, a vi svi slušajte!
Sin( uzima i čita, polako, gleda kako oni reagiraju): Evo, sastav je bio o tome Kako se u duvanjskom kraju pravi kiselo mlijeko ili jogurt i ja sam sve istinito napiso, ako lažem, dabogda mi baba dala 50 maraka. Evo i nemojte me prekidat:
Evo kako moja baba napravi kisalinu. Jutri mater ode u štalu, pomuze krave i donese mljeko. Onda ga baba procidi u veliki lonac i kuha na plinu. Kad provrije, ne smjepokipit, onda meni pokupi kajmak, a lonac skine sa šporeta i stavi ga da se oladi, da bude mlako. Onda kad se oladi ona uzme od jučer kisalinu ili mlaćenicu i uliju u to mlako mljeko. Ne treba nego pola litra. Onda ona to promiša velikom drvenom kašikom i prikrstimljeko uz molitvu kisali se ne misli se budu gusto konotisto. Tako ostavi lonac na toplo mijesto i to stoji pola dana.
Onda ga baba otvori za ručak i rekne da je se dobro ukisalilo i da se kisalina more nožom rezat. Onda dođe ćaća i kaže da prne u kisalinu, to je mačja hrana i da se nožom reže pečenica i rekne babi da skine pečenicu s tavana.
Baba se naljuti i kaže mu otkuda svaki dan pečenica ne bi da je u krmku bilo kilometar. Ćaća kaže kako zetovim uvjek ima pečenice, a čim on upita odma nema. Baba kaže da zetovi dođu samo tri puta u misecu, a oni su tuđi, jer se pečenica skida samo kad neko dođe.
Ćaća rekne da je on isto došo i ode na tavan i skine dobar komad pečenice. Uzme oni nož što je baba mislila rezat kisalinu i još uzme dasku i polako mezi. Ja sjednem kod njega i nas dvojica mezimo ko begovi. Baba puše oko nas i sve naginje onaj lonac s kisalinom, mater se isto uzodala gori doli. Onda ona rekne ćaći svome čovjeku da bi i ona malo. Onda baba zakoluta očima na sve, onda ćaća rekne da pečenica nije za ženske spiše, za nji je kisalina i eto ta uzlivača što je baba ispekla.
Onda baba kaže da je dosta pečenice i da ću ja u školi žednit. Ćaća popije pivu, zaozinat neće da gleda u kisalinu, a baba i mater idu uzlivaču i kisalinu.
Tako se u našoj kući pravi kisalina, a ja neznam gdje se pravi jorgut. Nije u našoj kući, a nisam vidio da ga iko pravi u selu. To se pravi samo u gradu. Eto to sam napiso i ništa nisam slago, je li tako?
Svi , a dok je Ivica čito, mlataraju rukama, oće ga prekinut, ćaća ne da blizu njega i samo govori da nastavi.
Baba: Jadna ja šta si to piso, e dite moje, pa to su naši kućni problemi, aaaa…
Nevista: Eto, sad će svi znat šta se radi u našoj kući, kako sam ja ugrožena, kako mi ne date pečenice, Bože , Bože, veterinar je iz tebe vadio, vidiš što nas zbog tvoje pečenice dijete osramoti.
Bože: Odlično sine, to je za peticu, kakvu tricu, to ću ja stavit u novine, a jesi slikovito to napiso, svaka čast!
Barbara: Tako vi jedete pečenicu kad sam ja u školi, neka znam! Ivica, ovo ću sve stavit na internet, baš je dobro, haha, što će se frendovi smijat, ajte sada jedan zajednički obiteljski selfi, svi ovamo, dide i ti, pa mi smo prava vesela obitelj…Može još i pjesma, pa da snimim mali video klip…haha, sad ću ga pokazat framašima, ajde Ivica, zakasnit ćemo na probu…
Baba: Ako te ja ovim klipom klipnem (maše nekim drvetom prema Barbari, ona trči prema izlazu, sa scene, a sve se okreće i snima mobitelom…
(Odlomak iz scenarija – kraj prvoga čina – komedije: “Burek bez mesa” koju su izvodili članovi Dramske sekcije Udruga Duvnjaka Zagreb, 2015. godine i Frama Tomislavgrad, 2016.
www.tomislavnews.com
