U misecu lipnju, draga moja Mare, toliko je svetaca, toliko blagdana i neradnih dana, da sam teško izdvojila ovih pola sata napisati ti pismo. Evo, nedavno je bila svetkovina sv. Ante u Šujici, pa Srce Marijino u Kovačima danas, a jučer Presveto srce Isusovo, koje se posebno slavi u Kongorskoj župi, ispod Vrana. Morala sam ići i za tebe i za sebe, a najviše da me želja mine onih davnih dana kada smo pišice, u ranu zoru, grabile priko polja na zavit. I stalno molile samo nama znane molitvice. Da nam Bog i Srce Isusovo dadnu udati se za…e, pa ne bih sad spominjala imena, jer kad danas vidim kakve su i na što sliče te naše prve simpatije, onda zahvaljujem Bogu i svetom Ivi što nam te molitve nisu uslišili!
Jučer sam, tako, vodeći ili noseći unučicu priko polja, sva utonula u sjećanja i to na lipanjske blagdane. Sveti Ante mi je bio i ostao najdraži svetac kojemu sam se najčešće uticala, zavitovala. U ditinjstvu, siti se, kad bi izgubile ovce odma bi zavapile svetom Anti da nam ih nađe, pa ćemo mu dati jednu ovcu, ili jedno janje. I ovce bi se pojavile iza drugog brda! Dakako da svetom Anti nismo mogle dati ovcu, jer nismo mi bile njijove vlasnice. Sveti Ante nas je razumio i nikada nam nije zamirio što smo obećavale nemoguće, a mi bi, radi umirenja savjesti, taj naš zavjet prebacivali na roditelje koji bi svako lito nosili pratru janje kao zavit sv. Anti. Sitila sam se kako si ti, kad si izgubila pletitu iglu, obećala svetom Anti janje, mora da se i on smijo, jer niti si ti našla iglu, niti si dala svecu janje!
A kad smo poodrasle, onda smo od svetog Ante tražile nemoguće: da nas oženi svaki mladić koji nam se svidi, pa danas jedan, sutra drugi, ko da je sveti Ante, Bože mi prosti, samo radi nas i naše udaje, da nema drugog posla! Još mi u ušima odzvanja tvoja ganga «Sveti Ante dat ću tebi janje, ako s Jozom odem na vinčanje!». Znala si da Jozo voli drugu curu, a ti nisi imala janje, ali si tražila čudo iz naše molitvice :»Ako tražiš čudesa, moli se svetom Anti…». Je, sveti Ante je pronalazio izgubljene stvari, a danas bih voljela znati može li vratiti izgubljeno vrijeme? Pitaš šta bi da vrati? Pa sigurno bi burnije živila, jer sam svatila da se neke životne prilike ukažu samo jednom, kao i Život, pa ga treba proživiti da nikada sebi ne pridbacimo onako, po naški: “eh, da mi je ova pamet, a ono vrime”!
A tek sveti Ivo i svetkovina u Rošku Polju. Naravno, bila i ove godine, di će kolo bez kokana! Vrućina, brzo se vratila, nije ni sv. Ivo u Rošku Polju što je nekad, u naše vrime, bijo. Molila i za tebe i to da ti Sveti Ivo prosvitli pamet i oslobodi te od brige za nas u domovini. Pišeš da ne možeš spavati brinući se što će biti s nama! Ajde , Mare, nemoj me nasmijavat-ne brinu se za to ni oni što smo ih birali i što ih masno plaćamo brinuti za našu sudbinu. Oni se brinu samo za sebe, pa i ti pamet beri i vodi računa o sebi, djeci i unucima. Dobro, ti moraš malo vodit računa i o tom svom, tek toliko da ne bi novac usmjerio u pogrešne ruke, mimo tvojih.
Kud li ja zabasa, od svetaca do toga tvoga, Bože mi oprosti! Evo za koji će dan i svetkovina svetih Petra i Pavla . E njima smo zavitovali da nas čuvaju od zmija i vragova. «Sveti Petre i Pavle, smeti zmiju i đavle, ne daj zmiji slisti, ni đavlu obisti». Priznaj da tada nismo imale pojma što sve znači ta molitva, pa pokušaj, kao što ja to činim, sada je protumačiti. Ovo «obisti» je obijest, pa pogledaj kolika obijest sada svijetom vlada, a koliko li je tek zmija ( može i pod navodnike) u našoj blizini. Bojim se da su i ova dva sveca digla ruke od ovakvog svita. Petar nije, jer u njega su ključevi od raja, pa nas sve čeka. Tebe i mene posebno, ali nama se ne žuri, tamo nećemo zakasnit, a Život je lip!
Tvoja Anđa
Tomislavgrad, 2008.
www.tomislavnews.com/Iz knjige : “Pisme i pisma”, autorice Ljube Đikić
