Zima stiskla, snig vani pada, u šporetu pucketa grabovina, a baba Manda i unuka joj Iva side i beside.
-Baba Mande, undan, kako veliš, ti si bila lipa cura? Uz smij unuka Iva pita svoju babu Mandu.
-E, milo dite, bila san najlipša i najkršnija cura u selu. Bila san i vridna.
-Mogla si undan, birat momka, unuka će. Je li moj pokojni did bijo bogat?
-Sinko moj, inčije je undan bilo. A, ima je zemlje, ajvana, a i kuća mu je bila nako, bolja. Ma, bijo je i on nako viđen, kršan momak. Posle je radijo po Bosni, ziđa.
-Kad narasten, biću ministrica. Neću ništa radit, a plaća- boli glava. Biću bogata. Ko bi radijo tako ko što si ti radila? Iva se i dalje smije.
-Ive, bona, ne besidi tako! Nemoj da te iko čuje. Rad nikoga nije ubijo. Baba moli za te Boga da ti budne na pomoći.
-Vala ti, baba Mande! Samo ti moli.
-Eeee, kad san ja bila mlada bijo je to drugi vakat. Nisu dica smila tako… Da se moj pokojni Mijo digne da vidi dokle je svit stiga, prikrstijo bi se od svega, i livon i desnon.
-Baš je sada dobro, dodaje unuka Iva. Radin šta oću.
-Đadra ti je dobro. Mi smo prija živili od rada, a sad niko ne bi radijo, a bi trošijo i dobro živijo. Undan ništa nije bilo džabe. Ne radit, dokle more tako?
-Ajde baba, sad se manje radi, a bolje živi. Sve se more kupit. Vidiš da je sad bolje? Bolje varamo, lažemo, izmišljamo… Eto ga, baba Mande.
-Ma, šta varat i lagat, bidna ti ja! Balek te bilo. A, griiijaa!
-Kako ću u pulitiku ako ne znan prodavat maglu? Ahahaha!
-Bona Ive, nisu pulitičari prodavači. Misusovo ti bilo! Ko će maglu prodavat?
-Narod je sit svega, ništa ne kuži. I učiteljicu san danas privarila i pripisala kontrolni. Sad san mala varalica, a kad narasten biću veeelika varalica. Živiću na visokoj peti ko Luca Mutikašića.
-Đava ti odnijo Lucu, prknara, cilo selo joj se ruga! Eeee, bidna ja za tobon. Baba Manda je iznenađena, a i ljuta.
-Kud odma đavlekaš?
-A kako neću?! Oklen je nađe? Kaži babi da se šališ.
-Šta bi se šalila?
Dokle baba i unuka vako beside, dolazi Ivina mater s cigaron na gubici. Nešto piva i zapliće korakon koda jigra u kolu.
-Šta vi dvi diplite? Lako ti je ovoj staroj čeljadi. Samo jin jezik radi.
-Nevista, učiš li ti ovo dite išta? Babi je već priviše. Vali se kako je privarila učiteljicu.
-A, uvrgla se na babu. Podsmij na nevistinu licu govorijo je više od riči.
-Ja, je, šta nivalja na babu je! Ti si joj mater, ti je uči! Eto što je dite tako. Mater ga naopako uči. Ne pridaje se baba Manda. Ma, ćusta je naša Iva, samo malo…aj, dodaje.
-Baba, sidi u tom ćošku i šuti! Pusti dite! Šta ti znaš s dva razreda škole? Jasna je nevista. Ja iman cila četri razreda škole, pa šutin. Sto belaja joj odnilo jezik, ipte klapa. Osandeset joj godina i još ga nije potrošila. Dabogda ga prigrizla! A, pure mi lučenice, izgorila ja ko ova cigara, ako ne vidi dva aršina kroz zemlju. Nastavi nevista pivat: Oj dragane, kud te belaj nosa. Naći ću te, makar išla bosa.
-Bože sačuvaj! Bože sačuvaj! Baba odmane rukom.
-Triba ditetu dat školu, obrazovat ga! Glasna je nevista da baba čuje svaku rič.
-Je, je, učiš dite kako će prodat obraz. Brez veze grajaš. O, nebesa, di iđe ovi svit?! Izgubijo je berićet.
-Ajde baba, zaostala si, šuti! Na mlađin svit ostaje. Nevista i dalje goni po svom.
-Ja sedmero dice rodila i odgojila, a ona mi vako. Ona jedva jedno. Ja san u životu vele radila, bila i stopanjica i čobanica, kopala, drva sikla, brime na leđin nosala i doživila osandeset, a oni danas sve bi sideć i jopet ji sve boli. Uvik kod likara. Ovo je sve belaj odnijo. Eeee, rano moja ljuta!
-Mora da ti od tolika posla drću ruke? Ti si, baba Mande, cili život guljala kumpire, a ja ću gulit koga stignen i kako stignen. Triba bit provićuran. Haaa, haaa, haaa…Smije se unuka Iva.
-Anđele čuvaru mili, ovu mladost od zla zakrili i naoposum okreni. Sve je ovo tuđe maslo. Svo je ovo zlo došlo iz bila svita, iz Merike, baba će. Unda je bilo tako, a sad vako. A, štaš? Ništa! Inčiji vakat. Iđen molit.
Baba Manda je jamila u ruke krunicu i molila Boga u nadi da će bit milostiv.
-Očinaš, koji jesi na nebesin, sveti se ime Tvoje…itd.
-Ajde baba, ti bi mi ditetu beterisala budućnost. Moli, to ti je jedini posa. Odlazi nevista u kujinu, a Iva za njon.
-Ajde, ajde, bronzin će ti zagorit. Šta bi da još mora i u pojatu? Ni kokoši, ni krmeta. Ja, sve znadu! E, bidna ti ja! I smrt se odmiče od mene. Dašta! Undan je bilo tako, a posle,.. Ja, inčiji vakat! Drugi adeti! Štaš? Biće bolje. Daće Bog. Nastavila je molit.
Dva dana poslen, Iva se iz škole vraća uplakana.
-Šta je bilo jabuki babinoj?
-Dobila san keca iz računanja.
-Kako, sunce babino?
-Pripisivala san i učiteljica me uvatila.
-Jesan ti kazivala i pelila, sinko, da nima kruva brez motike? Ajde, ajde, popravićeš. Sidi i nauči! Baba namišća šudar i jamlja očinaše. Taki vakat, teško uzdane.
Autorica: Miljenka Koštro
www.tomislavnews.com