Treća po redu Mrkodoljska večer i ove će se godine održati u restoranu Vallis u Sesvetama na adresi Bistrička 9/1, 16. studenog 2019. god s početkom u 19 sati.Pozivaju se svi Mrkodoljani koji su zainteresirani za buđenje nostalgičnih uspomena iz djetinjstva, ugodno druženje s dragim ljudima u dobrome raspoloženju i duhu pravoga zajedništva, da što prije prijave svoj dolazak.
Prijave se primaju do 12.11.2019.
Cijena po osobi iznosi 200,00 kn, za studente i djecu cijena je 100,00 kn.
Osobe za kontakt i prijavu su:
GORDANA VUČUR – MOB.: +385 99 710 3770;
tel.: +385 1 3460 565; mail: gvucur@gmail.com
SILVESTAR ANDRIĆ – MOB.: +385 91 4691 45
Priopćeno je iz Mjesne zajednice Mrkodol.
Mi objavljujemo pjesmu spjevanu za najavu Prve večeri Mrkodoljana u Zagrebu:
POZDRAV NAŠIM
U ZAGREBU GRADU
(Za prvu Večer Mrkodoljki
i Mrkodoljana u Zagrebu)
Faljen Isus i dobra vam večer,
Pozdravlja vas mrkodoljski rendžer,
Što vam čuva na ognjišću vatru,
Za vas plaća redovine pratru,
Što vam čuva ograde i njive
I majke vam čije su još žive.
Ispod ceste što vam njive čuva,
Koje su vas naranile kruva.
Mlađariju i potomke vaše
Što se moje pisme možda plaše.
Neka znade vaša mlađarija
Što su im did i što ćaća piva.
Neka čuju i gusle i gangu,
Neka znaju našu pismu dragu.
A Lola vam doći mogo nije,
Oprostite njemu starom grije.
Što ne more gusliti veselo,
Jer je stara zapišala prelo.
„Kud ćeš stari, Isusova muko,
Do Zagreba od vina bi puko,
Bez tri litra tebi dan ne prođe,
Deset piva samo usput dođe.
Tri ti dana do Zagreba treba,
Sidi tude, vedroga ti neba“.
Zato vama okupljenim tamo
Ovu pismu šaljem od ovamo.
Gledam u vas moja teška rano,
mnogo vas se okupilo tamo
U Sesvetim pokraj metropole
Stoga Lolu grdne rane bole,
Više vas je tamo nego vamo.
Svi ste lipi, vidim i veseli,
Zabavu vam dobru Lola želi.
Iako vam Lolu bole noge,
Za vas pute obašo sam mnoge.
Krenijo sam od Pačarske peće
Nigdi nikog sristi ostojećke.
Pa okreno brigom Suvarića
Na rakiju kod Brke Bojića.
Spustio se do Belećenovića,
Dočepo se briga Kraljevića.
Kroz Bekavce strugom Stojičića,
Do Brižana klecaju kolina,
Zagunuša dičija dolina.
Pokrajčići, onda Meštrovići,
Kakvi su tu nekad bili tići.
Na bunaru vode se napio,
U Andriće teško se popeo.
Pa mi starom nešto glavom prođe,
Kad sam bio mladić mili rođe,
Kad bi pivo na Andrića brigu,
Dvajest cura za menom se dignu.
Uvate se u kolo moj rode,
Sad pustinja, sve sa Briga ode.
Pa kad dođo do Štekine drage
ja se siti jedne cure blage.
Kako smo se volili nas dvoje,
Ali ona poslušala svoje
I ne tide za svojega Lolu
Još u srcu ja osićam bolu.
Tad se spusti do Kelava doli
I sad čujem kako duša boli.
U Kelavim ne vidi se niko,
Skoro pusto draga moja diko.
Prema crkvi kada se uputi,
Ukaza se neki dvorac žuti.
Časne sestre, kažu, tu stanuju
I još žene što i’ ljudi psuju.
Lipa crkva, lipa župna kuća,
Tu je Lola čekao svanuća.
Kad bi bile župne svetkovine,
Nakon mise šetnja od miline.
A pratarska velika ograda,
Ljubavni se naslušala jada.
Baci pogled prema Pećinovcu,
Da se barem ja nasmijem lovcu.
Kakvom lovcu, kakvom li čobanu,
Nemojte mi dirati u ranu.
Samo vidiš one vitrenjače,
Lipo ih je vidit rodijače,
Al’ da nije oko nji pustinja,
Ljudi moji što čovik ižinja.
Sada ćemo imat džaba struju,
Tako neki planovi se kuju.
Ne virujem dokle to ne bude,
Ne more to zapast naše ljude.
Prikrsti se i okrenu cesti,
Mislim da ću koga živog sresti.
Nigdi nikog, a kuće ko vile,
Mrkodoljke, di ste moje mile!
Svoje selo vi ste ostavile,
Metropolu našu ukrasile.
A muževi iz našega dola,
Iz najljepšeg sela Mrkodola
Odseliše bilome Zagrebu,
Zagrebačke gospođe sad grebu.
Da i’ one po Sljemenu vode,
Odulji ja s pismom mili rode.
Samo sam vam ‘tio pivat kratko,
Sve vas Lola ljubi srcem slatko.
I želim vam večer ja ugodnu,
Spominjite svoju grudu rodnu,
Koja draga srca sve vas čeka
Da dođete njojzi iz daleka.
Svagdi drugo za vas je tuđina,
A Mrkodol rodna je ledina.
Pozdravlja vas iz duvanjskog kraja,
Stara Lola sela Mrkodola,
Uz poruku svima na pouku:
Biće Lola dok je Mrkodola!
I kaj ono vi sada pojete
„U to ime, vnutri z njime!“
(Mrkodol, 25. studeni, 2017.)
www.tomislavnews.com/Iz knjige : “Pisme i pisma” Ljube Đikić
