Malo je onih, posebice iz duvanjskog kraja, koji nisu čuli za narodnu izreku:”Kruži ko Kopčić oko Duvna”, a koliko vas zna zašto je, po narodnoj predaju, Kopčić “kružio oko Duvna” i nosi li zasluženo jedna ulica u Tomislavgradu njegovo ime?
Objavljujemo, ne znamo je li i najstariji, zapis o begu Kopčiću, uzet iz studije Ante Šimčika “Begovi Kopčići”, objavljen u “Zborniku za narodni život i običaje” (Zagreb, 1933.), onako kako je napisan.
KOPČIĆ OKO DUVNA
Nekaki car ratovao i ovi Kopčić bi pozvat u vojsku. U ratištu došlo je do ruke ovom Kopčiću da ufati ovoga kralja. I dođe jedan, ko kazat ćemo kaplar otme ga od ovoga. A oni kralj kaže :”Pričekajte!” Uzme dolamu svoju, odriže od nje komad i dadne svome koji ga je ufatio: “To čuvaj, to će ti valjati”.
Dođe podnarednik pa otme od kaplara, pa narednik od podnerednika, i tako sve redom ga otimala veća šarža, dok ga od paše otme onaj vojskovođa, dođe caru i kaže:”Ja sam ga ufatio”. Car pita ovoga kralja:”Je li te ovaj ufatio? J eli ovaj?” “Nije patišahu”.
Onda car pusti telala u vojsku i oni svi po jedan dolazili, koji su ga otimali, a kralj kaže:”Nije nijedan”. Opet pusti car telala u vojsku neka dođe caru ko ga je ufatio, i onda dođe onaj redov. A car pita kralja:”Je li te ovi ufatio?”. Kralj njemu:”Ja mislim da jest”, i reče Kopčiću: “Daj mi skut što sam otkinuo od dolame!” Ovaj izvadi onaj skut, metne ga na dolamu, slaže se. “Eto patišahu, ovaj me je ufatio”. Onda car pita ovoga:”Što hoćeš da ti danem?” “Ja vala ne ću ništa, nego mi podaj zemlje što ću ja na mome Mlikoti obletit za dvaes četiri sata”
Kaže mu car:”Budalo, što ćeš letit, išći drugo što oćeš”. A on kaže:” Ništa nego to. Što je obletim na Mlikoti, koji je devet godina mlijeko dojio, da je moje”.
Onda mu car dadne što je htio, ovaj uzo konja, a car dao nalog da idu za njim kud god on ide. I on onda dođe u Kopčić i preko planine u Duvno, đe se kosilo i kupilo žito, a težaci ga odbijali da ne ide preko one zemlje. On je iz Torbe kruha bacao za biljeg, a za njim ko đendari išli i graničili.
Kad je došo u Varvaru selo, babu pito što je lijek umornu čovjeku i konju. A baba mu kaže:” Čoviku umornu lik je kisela mlika, a konju vode dati”, pošto je ona znala šta on radi. I on konja napoji vodom i napije se kisela mlijeka, i tu su obadva crkla.
I sad im ima tu turbe, ja sam tu dolazio, ovako je on u turbetu, a ovako mu je konj ukopan, i voda je pod njima, ono korito starinsko. To u Prozoru čut ćeš na više mjesta. I sad se viče:”Obišo ko Kopčić oko Duvna”.
www.tomislavnews.com/ Foto danas: Ulica bega Kopčića u Tomislavgradu
