Pred udaju svituje (savjetuje) majka kćerku: “Kćeri moja, sine dragi, kad se vjenčaš i kad odeš u novu obitelj sve ih poštuj, slušaj, od najmanjeg do najvećeg, sve bez razlike i svima govori Vi, neće ti jezik otpast, neka vide kako si kulturna, kako te majka lijepo odgojila”.
I udala se kćerka, čestita, poslušna, sve poštuje kako ju je majka svitovala. Drugo jutro opalo lišće po dvorištu, uzela ona metlu i mete, a na sred dvorišta leži ćuko Šarov.
” Ej Šarove, dignite se, moram pomest i ispod Vas, Vi Šarove, Vama govorim, molim Vas pomaknite se dok pometem!”
Sluša to svekar, pa će:” Neve draga, pomaknut će se Šarov, ali nemoj njemu govorit Vi, on je pas, obični ćuko”.
“Znam ćako da je ćuko, ali meni ste svi jednaki ili Vi ili Šarov!”
Ovo je nekada bila šala u duvanjskom kraju, a sada je više, ono, zbilja.
www.tomislavnews.com/Foto ilustracija
