Jednoga dana učenik se obratio učitelju: “Ti si uvijek dobre volje, nikada se ne ljutiš. Molim te, pomozi mi da i ja postanem takav.“
Učitelj je pristao i rekao učeniku neka donese krumpir i jednu vreću. “Svaki put kada se na nekoga naljutiš ili se s nekim posvađaš uzmi jedan krumpir, na njega napiši ime te osobe i stavi krumpir u vreću“, rekao je učitelj, “A kada se s nekom osobom pomiriš izvadi krumpir s tim imenom iz vreće.”
“Samo to?“, upitao je učenik zbunjeno. “Ne“, odgovori mu učitelj, “vreću s krumpirima moraš uvijek nositi sa sobom.“
Učenik je pristao. Vrijeme je prolazilo. Vreća se počela puniti krumpirima i postajala je sve teža. Osim toga, neki su krumpiri počeli truliti i širiti neugodan miris.
Učenik je došao kod učitelja i rekao: “Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Vreća je postala preteška, a krumpiri su počeli truliti.“
Učitelj mu je odgovorio: “Ista stvar se događa i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš ili se s nekim posvađaš, u tvoj se duši stvara težak teret iako ga ne primjećuješ odmah. S vremenom taj teret postaje sve teži.“
www.tomislavnews.com/ FB/Stjepan Ivan Horvat