Postoji stara izreka koja kaže da zemlju i ženu treba najviše poštivati, cijeniti i ljubiti jer samo one donose rod na zemlji – planeti.”
“Djed je govorio da se zemlja ne prodaje, to nije dobro!
Ni kad je najgore, kad ne rodi, kad se osuši, kad džabe leđa ostavljaš.
Zemlja nije samo para što sa nje uzmeš, samo račun i papir.
Zemlja je da vidiš odakle si, da uzmeš u ruke isti grumen što su ti i otac i djed kroz prste prosijali.
Kad te muka pritisne da odeš i izvičeš se u njedra Bogu, tamo gdje nebo međi s travom, da olakšaš dušu gdje te nitko ne čuje, da zemlja sve upije.
Da se ispričaš u volan traktora, da se iskališ i vratiš kući bolji nego što si otišao.
Zemlja je da imaš što pokazati djetetu, naučiš ga izbrojiti duži, da gleda u oblake hoće li kiša, nauči da izoranim putom dođe na svoje.
Da ima gdje vidjeti zeca, lisicu, čak i srnu.
Da mu u radničkoj bluzi doneseš napušteno gnijezdo fazana.
Zemlja je da se zna da si tu živio i bio.
Da se izmoriš pa gladan kreneš kući, težak od umora, a nekako lakši.
Da ne prestaje kapija na radost otvarati se.
Da se zvuk ne zaboravi, da te imaju po čemu poznati kad stazom kreneš.
Zemlja se ne prodaje, ni kad od nje ostane samo busen, kol’ko za teglu, za pod nokat. Tvoja je.
Zemlja se ne prodaje i ne prazni se tor, nikad. Kuća se ne zatire.!” /Tekst: Nepoznati autor/
www.tomislavnews.com
