Jutros navrati rodica iz rodnog mi sela i uz kavu, po običaju, nakon što se izjadasmo jedna drugoj o zdravlju, a u godinama smo kada bi bila sramota da nas ništa ne boli, ali često to i preuveličamo, to je mnogima poznata priča…
A odmah nakon pitanja o zdravlju, opet uobičajena pitanja: javljaju li se tvoji, kako su, hoće li dolaziti za Božić…i opet poznati odgovor: “Hvala Bogu svi su dobro i zdravo i neka su oni dobro i zadovoljni, za nas je lako dok možemo o sebi, a kasnije… samo ne daj Bože duga loga i teška bola…”
Ali, rodica, što joj nije često običaj, jer je, za razliku od mene, šutljiva, nakon priče o zdravlju i našima u tuđini, otpoče:
“Nego, da ti nešto ispričam. Jutros me zove moja unuka Ana, gimnazijalka, znaš da je ona prošle godine odselila s roditeljima u Njemačku, pa kad sin mi i nevista odu rano na poso, ona kasnije ide u školu, a prije toga skoro svako jutro zovne, kaže da vidi jesam li živa. Jutros mi kaže da je u ovoj drugoj školi u koju se nedavno premjestila prvi dan vidila jednog dečka u jakni, u onoj dukserici na kojoj piše HNK “Tomislav” Tomislavgrad, išla je kroz hodnik za njim, ostale joj oči na slovima, ne na dečku, tako ona kaže, jer je ja odma, k’o duvanjska baba, upitam je li zgodan dečko? Nije se usudila zaustavit ga, a tako je želila! Kad je vidila da se može ta dukserica nositi u školu, sutra ona obuče svoju, jer ih ima svih veličina, boja, vrsta. Kad, kaže, što će ti biti, sutra je desetak učenika i učenica zaustaviše u školi i pitaju odakle si, iz grada, iz kojeg sela…i odma ko naši, dogovore se sutra svi koji imaju trenirku, duksericu, majicu …s logom “Tomislava” ili Tomislavgrada doći u školu. Sutradan ih se pred školom skupilo, nećeš virovati 15, što muški što ženski, upoznali se, razmijenili brojeve telefona…dogovorili druženja. Meni drago to bilo čuti, a opet…nekako mi se smililo, evo u nas škola gotovo prazna, a vidiš ti…pa se nešto uznemirila, ne znam što mi srce jače kuca, od radosti ili nekakve tuge…”, eto što mi ispriča moja rodica iz duvanjskog sela. Neću više, jer evo i meni srce nekako čudno zaigra…
www.tomislavnews.com/LJ. Đ.
