Usudila se nevista iz Posušja nešto prigovoriti svekrvi u Tomislavgradu, ali…
“Majko, ti i jutros naložila kamin, a svi sidimo isprid kuće, ne moreš ući u kuću od vrućine?”
“Nevista moja, živa ti meni bila, ko je vidio kuću bez loženja vatre do svetoga Ante, Duvno je ovo, nije Posušje!”
“Posušje, Duvno… sve je to slično, a kod moji se vatra ne loži od Jurjeve!”
“Zato drćete u kući do svetoga Ante, pokrivate se dekicama za stolom…Eno kod moje Mare u Splitu ni o Božiću ne lože vatru, kažu nije to običaj, pa ja. Kupe metar drva za cilu zimu i kažu ostane im, ma šćede, škrto je to…”
“Znam majko, ali više nije ni zima ni proliće kakvi su bili, vidiš da sniga cilu zimu ni ovde nije bilo, prominila se klima…”
“Je, je, prominila se klima, ali ne triba minjat običaje i ravnat se po svitskoj klimi. Znaš da kažu da je bolje da nestane sela nego običaja, a ponavljam od kada znam za se ovde se ložilo do svetoga Ante, a od svetoga Ante zavisilo je od vrimena, nekada i do Ivanjdana…”
“Majko, što ćemo ložit vatru, a sidimo isprid kuće, toplo je, ne triba vatra, zovnut ću ja sutra dimnjačara…”
“Zovni, ali ga pošalji materi u Posušje, ja ću ložit do svetog Ante, a daleko je još do svetog Ante, neću da mi se selo ruga…”
“Briga sela, ja ću izbacit drva iz kuće…!”
“Što nećeš, ta nisi ti plaćala, moj sin zarađuje, a ti bacaš, tako si mi izbacila biljac s postelje, pa se još po noći od tada nisam ugrijala, ni u toplu zaspala…”
“Majko, lipo ti govorim, neću se ja svađat, evo toplo je, sidimo prid kućom, a ti svako malo ulićeš u kuću, ako ti je hladno prid kućom što ne sidiš u kući…”
“Mo bi ja, ali nemeš u kući ostat od vrućine, kamin se vas začojenijo, ja samo uletim ubacit koje drvo da se vatra ne ugasi, ko će je ponovo ložit, nestalo i triščica…A kasno je kad uđe led u kuću..!”.
www.tomislavnews.com/Ljuba Đikić
