SILO PRI SVIĆI
Snig zarupi moje selo milo,
imal’kogod da iđe na silo?
Imal’ igdi još sritnica neka,
što očika momka izdaleka?
Imal’ koja da pristavi kavu,
kava joj se popela na glavu,
I kolače časkom speuzila
da ne kažu da je lina bila.
I po kući sve je poglanjcala,
i u štali na’ranila mala,
i mater je lipo poslušala,
igala se brzo dokopala.
Viri li još na prozore cura,
“di je do sad odnila ga bura,
umorna sam ,padaju mi oči,
nikad ne znam oće li mi doći!”
Ima li još takvi’ baraba,
što ih cure iščikaju džaba,
što su drugoj džidži proprtili
a prave se kasno dositili?
Ima li još sila pri svići,
lipši’ neg’svi na svitu kafići,
di se mladi sa srcem izbore,
usne šute a oči govore?
Ima li još noći u smiju,
a da nisu ni u kakvom griju,
di se šapće po tri- četri sata,
I di mater poviriva na vrata?
“Mlado-ludo,staro brez pameti”
govorili u ‘naj vakat sveti,
ali jopet stare poštovali
makar nam se na glave popeli.
Sićanje se opet jedno ote,
pa vas pitam,imal’ te lipote,
kakva je nekad davno bila,
Bože mili ,jesam ostarila.
Danijela Perković – Dana (Pušanija 23.1.2019)
www.tomislavnews.com
