Vrijeme je kopanja/vađenja ili samo skupljanja krumpira na njivama duvanjskim, nakon što ih vadilica izbaci na površinu. A vrijeme je ove godine baš idealno za tu poljsku rađu.
A tko radi od ranoga jutra na njivi dobro se umori, a novu nevistu zapalo pripremiti i donijeti ručak za pet šest kopača, kućne čeljadi. I potrudila se, donijela ručak, nazvala kopačima Fraljen isus, upitala ih jesu li se umorili, pa razmotala zavežljaje i razastrla ručak na među, kako i dolikuje, na prostrti stolnjak.
Svekar/ćako: Dobro si napekla ovi šnicala nevista, baš sam ogladnio, a ja mislim da su svi!
Samo što je na zub stavio, zagrizao: “Šta je ovo nevista?”
– Pohovane tikvice, ćako, zdrave su, ukusne…
– Je, tako je, da sam ja gudin, vrati ovo kući, istresi gudinu u korito, dok ih nisam razasuo po njivi…Neću grišit, sveti je utorak, a ko zna oće li ih i krmad vako zamaskirane, nosi to!
-Ma ćako, nemoj tako, ovo ti je zdravo, probaj, djeca se udušiše u njima…
-Nosi ti to svome ćaći ili dici, pa neka se duše, a da si ti mislila na moje zdravlje ispekla bi kumpira i teletine ispod sača, to je zdravo za kopača! I ajde brže, naloži vatru ovde na njivi, ostruži kumpira, a ja odo u mesnicu, brže, brže, ne gledaj me, a vi ostali sačekajte jedan satak, bolje malo i sačekat pa ko čovik ručat, nego ove nevistine prdiće…
www.tomislavnews.com
