NA DUŠNI DAN NA MAJČINOM GROBU
preko godine sto puta pomislim
idem majci na grob
sam
u tišini
da s njom porazgovaram
da je pitam kako si mama
ali ne odem
znate kako je
poslovi
svakodnevni problemi
ne stigne čovjek
odem tek na dušni dan
da ne kaže svijet ovo ono
o svenu
dođem na grob
poljubim majčinu sliku
položim cvjetni aranžman s puno krizantema
upalim lampion
pa onda stojim
prebirem uspomene
i doista mi dođe da joj kažem nešto nježno
ali ja sam obrazovan čovjek
znam da mi ne može uzvratiti
mrtvi ne govore i zato ništa ne kažem
odlazim šutke
poguren
sam
a onda naglo zastanem
jesam li čuo: pa zbogom sine
www.tomislavnews.com/Izvor: Sven Adam EwinSVEN ADAM EWIN – POEZIJA
