Prije dva dana objavili smo Zapis o duvanjskoj prošlosti, pripremi za zimu na Svetu Katu, danas objavljujemo nastavak zanimljive priče.
Tako se rodice Mara i Klara zatekoše na osvit Svete Kate na sred Duvanjskog polja pred nerješivim problemom. Kako prigazit Šujicu i stići na pazar s Marinim junetom i četiri Klarina šilježeta?
Namignu im sunce s vrha Vrana i zamače u ružičasti oblak, ali ih ogrija sunce kad ugledaše konja i jahača da im se primiču.
Grč s lica im se razvuče u osmijeh kad su siluete došle bliže. Poznadoše prvo konja, a onda na njemu Stipana. Cili donji kraj je znao Cvitka, stotine svatovskih trka je odnio. A pričalo se da je pojeo više kremenčića (kocke) šećera i za nagradu popio svatovskog vina nego cilo selo. Dobronamjerni i iskusni Stipan u čizmama im pomože da s blagom prigaze Šujicu. Čak je Klaru morao ukrkit i prinit, jer se sritnica bojala tolike vode, a ova je bila najveća koju je ikad vidila.
Sve troje zadovoljni nastaviše lagano uz polje. Stipan više nije jašio, kaže da se ukočio, nego je polako s njima koračao, uz tužnu priču o Cvitkovoj sudbini:
“Sin mi je iz Njemačke piso da ga prodam. Kaže sve je manje svatova na konjim, a i vi ste sve nemoćniji. Dotrat ću vam traktor, pa ćete moći s manje muke to malo uzorat i pokosit. I ne da nam držat nego dvi krave i desetak ovaca. A Cvitka bi volio prodat nekom poznatom, uručit je i drag mi ko kućno čeljade. Šćeta je vakog konja prodat Talijanim za salamu …”, ispovidi se iskreno i obrisa suzne oči.
Cvitko naviknut na gužve, mirno i ponosito uđe u pijacu, Mara nekako uvede junčića i sveza ga uprticom za pijačni zid, a Klara jedva šćapom svrnu ono četvero šilježi. Tiskajući se i miteći ih, nečim iz zobnice, probiše se do rodice i “parkira” ih do zida.
Opet su imale sriće. Zekonjicu brzo uoči domaći mesar, ponudi dobru cijenu i uz malo obaveznog cjenkanja stisnuše ruke, Mara odveza uprticu i odoše na vagu. Visoka, koščata, pogurena ljudina, vrteći šćap u ruci, ispod škriljaka zagleda šiljež:
“Strina, pošto ti je ovo janjčića?”
“Matane, đavle, nisu ovo janjci. A ti bolje znaš koliko vride”, pripozna Klara starog prekupca sa Studenaca.
“Ja ti ne mogu dat više od ‘iljadarke” – praveći se nezainteresiran i motajući škiju, reče iskusni trgovac.
“Ma kakva ‘iljadarka, ne’š ih otrat bez osam stoja” – siti se što joj reko kum Jure, a njemu viruje više neg samoj sebi. “Pošteno ti dajem ‘iljadarku, ali ako ti ‘oćeš osam stoja, nek ti bude”, vidi Matan da “strina” nije na čisto s parama. Iz dugog kožnog kaputa izvadi podebeo novčanik i izbroji traženi iznos, uz opasku:
“Pribroji!”
“Šta ću i’ brojit, sve su!”, snađe se Klara. Umota novčanice u rubac i gurnu u nidra, a Matan šćapom lagano potra blago.
Začudiše se rodice kako je pijaca puna svega; krave, junad, telac, ovce, šiljež, konji, po koje magare, a krmadi, ih … Blatnjavom pijacom svi nešto vode, gone, Talijani teškom mukom uvlače konje na već dobro napunjene kamione. I Stipanov stasiti Cvitko je među njima. Dao ga je ispod cijene, samo da ga ne vraća kući. Godina je bila slaba, piće je malo, pa oni koji nisu prodali pokušat će u ponediljak. Ako ni tada ne uspiju, kapisla će im u uvo.
Ugledaše rodice modrog Tamića i uz njega tor pun blatnjave krmadi. Đoko, srbijanac iz Čačka, po povoru crvenom kredom piše imena novih vlasnika. Opet imadoše sriće, taman Stipan bira sebi kezmiće. Mara mu prišapća da i njima probere po jedno, kasnije će se raskusurat. Kad je plaćo Stipan se dobro zabavi s Đokom, znaju se odavno. Ozariše im se obrazi na vijest da neće morat pješke kući:
“Budite ovde u dva sata, Đoko će nas povest s krmadi”.
Sve se udarajuć nogom u guzicu odoše se namirit u gradu. Na gradskoj pijaci nema čega nema, jedino Mara ne nađe toplije gumene čizmice za svoje osnovnoškolce. Svratiše po njih u Borovo, bome se načekaše dok Mara dođe na red:
“Daj mi gumene čizmice za šesti i četvrti razred”.
“Gospođo, je li za prije ili posle podne?” – priupita raspoloženi trgovac.
Svi vidno zadovoljni, potiskaše se u kabini modrog Tamića. Nestadoše u oblaku prašine…
Slijedi nastavak: Svinjokolja/klanje
www.tomislavnews.com/ Piše: Dal-Mat/ Foto arhiv Tomislavgrad / Duvno / Županjac na starim razglednicama i fotografijama *
