Iđe Božić, iđu moje brige,
ne znam s kim ću u pratrove knjige.
Ganga, dvostih pismica, kratke, jezgrovite forme, bila duvanjska ili ‘ercegovačka, imotska ili ramska, buška ili roška, stoljećima je jasno (ili ” između redaka”) opivala cili život. I ljubavi i mržnje, i radosti i ljutnje, i dvojbe i slutnje, i proteste i tvrdnje, i … baš sve.
Crni Ruškin je u subotu navečer, s dvojicom pajda, zapivo navedenu gangu. Kršan je i naoposum momak od 24 godine. Sve mu je išlo po planu. Odslužio vojsku, dvi godine je u Njemačkoj, sredio papire, u petak došo s lemuzinom. Ima i curu, planiro je za Božić ženit, ali… Tetka, stara cura, mu je isti dan kad je došo, skudila.
I dobro se zabrino, najavio je ženidbu, ali više nije siguran koga. Zato gangom oglašava natječaj za izbor zaručnice. Sutra dan, u šetnji nakon mise, Jela posla odgovor, također, gangom:
Eto vam ga, meni je izmoda,
dok sam tila, za menom je oda!
Neveseo, Crni u ponediljak, ode u Ograđenik po vino. Uvečer kasno, kad je prilio vino, već dobro pod gasom, odluči ne čekati silnu večer, nego odma ode k Jeli. Izdala ga je misečina, viđen je kako se uvlači kroz prozor. Kako su završili pregovori i ko je popustio, znat ćemo uskoro, oko Božića?
Crni je među prvima išo po vino s autom. Božićno vino se izgonilo na konjima, a išli bi po trojica, četverica. Kako koje selo, išlo se u Dalmaciju, čak do Brela, ili u ‘Ercegovinu, do Čitluka. Dva mija vina natovari na samar, pletaru rakije metni u antrešelj i nazad. Novca je malo, ali se za vino nađe, ili se minjalo za kumpire. Neki, kao Kovačani bi natovarili kola piće i doli, po principu prodaj piću (slamu ili sijeno ), kupi piće. U pravilu se vino izgonilo samo u selima južnije od dijagonale Lib – Privala. Mi dica smo isčikali vinare, najviše zbog suvi smokava, bajama i rogača. Nekad bi došli kasno u noć, pokisli ili promrzli, ali radosni i rujnim vinom ugrijani. Božić je mogao doći!
Te, 1970. Badnji dan je četvrtkom, sunčano s burom i hladno. Strogi je post i nemrs, najviše se posti “o kruvu i vodi”. Sunoćalo se, sva su čeljad u kući, did unosi badnjak i naziva: “Valjen Isus i Marija. Na dobro vam došla Badnja večer!”. Svi uglas odgovoriše: “I s tobom zajedno”!
Nakon molitve Virovanja, did ulazi s dvi vriće pune slame i razgrće po kući, dica mu pomažu, veseli se valjaju u slami i skaču, ko jarad. Smirite se, zapovidi baba i u čistoj ikavici započe:
U se vrime godišća…
Oko devet, did ode obići živo i u povratku pripomenu: “Ko će na ponoćku, neka se sprema i nek se toplo obuče. Možda u 3-4 po ponoći okrene mećava”.
A pratar, brate, odužio. Dok smo svima prid crkvom čestitali i došli kući, već je bilo blizu četri. Srićom, did se nije sitio za mećavu. Nije padalo, samo nas je bura pržila po obrazim i morali smo se okrenut, kad bi pivali gangu. Mater nas sama dočekala, kako ko ulazi
i naziva: “Valjen Isus. Dobro ti došo Božić i porođenje Isusovo”, ona odgovara: “I s tobom zajedno. Ugrijte se pa večerajte (ili doručkujte), gladni ste od posta”. Prejeli smo se, a dolazi nam mlađarija iz susjedstva. Meza, nešto jednostavnih domaćih kolača, smokve, orasi, vino (bilo ili crno svejedno), i krenu Božićna pisma. Kad se dobro ojutrilo obišli smo i čestitali susjedima i rodbini, slikali se kod Škilje (ali bez blica!), popili još po koju i završili s veselom gangom.
Do podne su svi u svojoj kući, jer je u jedan sat Božićni ručak. Svi smo oko stola, pun stol, a na sredini, u crvenom lončiću, božićno žito s tri sviće. Čim se baba prikrsti i poče molitvu, did novim faercakom upali sviće. Na pola ručka did podiže bukaru: “Dobro vam došo Božić i sveto porođenje Isusovo. Živili!” Malo potom, kad su svi završili s jelom, baba se prikrsti, a did koricom šeničenog kruva natopljenog crnim vinom ugasi sviće, naoposum, kako je i palio.
Sutra ćemo kod kuma i rodijaka Stipana, a prisutra, na Ivandan, kod nas će vazdan bit veselo, ko na Božić. A možda saznamo je li rodijak Crni, od Jele, donio ‘manet.
www.tomislavnews.com/ Piše: Del-Mat/Foto ilustracija FB
