Jedno jutro spavat mi se ne da,
digo sam se i školu razgleda
Jer kod škole spazio sam Joju
Škripa zubim, čupa kosu svoju
Vidim da je ljutit kao zmija
Pa sam njemu priletio i ja.
Njemu tiho priđo, polagano
Što si ljutit tako i na koga
Bil ti išta ja pomoći moga.
Ako si se i s kim zavadio
Ja bi tebe opet pomirio
Ako ti je novaca nestalo
Mogo bi ti i ja dati malo.
Sada Joja moraš reći pravo
Jel ti žena i dica ti zdravo
Joja reče fala dragom Bogu
Na obitelj žalit se ne mogu
Sve je zdravo i sve je veselo
Baš se ljutim ja na naše selo.
Kad pogledam Crkvu i lipotu
To ne vidi nigdi u životu.
Lipa kuća časni je sestara
Koda je je Bog za sebe stvara.
Pa kad gledaš zvonik uz kapelu
To je ponos župi pa i selu
Svud okolo prirode imade
Što Bog stvori pa je nama dade.
Naša škola teret mi na duši
Evo pošla skoro da se ruši
Ko lisica kad je odrpana
Na sramotu cili Kongorana
Iđuć Crkvi svi u župi znaju
Samo od nje lapti otpadaju
Kada s Vrana krene bura ona
Lapti dalje čuju se od zvona.
Kad naiđeš ti misli o sebi
Da plejina na te pao ne bi
Zato jadan trpim i bolujem
Svoje jade nikom ne kazujem
Tešku bolest ko kad bi dobio
Kada ne bi školu obnovio.
Sad čelnike traži po Kongori
Da se s njima o tom dogovori
Čujete me vi naši glavari
Od vas niko za školu ne mari
Što plejovi po školi lupaju
I Galiru spavati ne daju.
Evo i vas ima pešest, sedam
Da budemo složni kao jedan
Tu se Vice javi mu veselo
Školu radit i osvitlit selo
A ko ne bi u tom prisustvovo
Ja bi njemu poželio ovo.
Takva bi mu moja kletva bila
Žena dice deset mu rodila
Sva mu dica zdrava i vesela
Bila ponos čitavoga sela
I na kraju neka se otkrije
Da njegovo baš nijedno nije.
Takva bi mu bila moja želja
Da mu jedno bude isti Joja
To usliši Marijo Divice
A drugo mu bilo isti Vice
Ova dica što su se rasula
Sličilo mu jedno na Ćantula.
Druga dica na druge glavare
Takva kletva neka mi ga tare
Ne mislite sad o nekoj šali
Ovi ljudi da su s njom spavali.
Vi ozbiljno promislite zrelo
Da imadne ko voditi selo
Razmislite prid rudu ne leti
Ovi ljudi da budu pametni.
Nemojte se sad ljutiti žene
Ove ljude da oni zamjene
Svog čovika goni žena svaka
Da ne ščapa kletva njega takva
I nikakvim poslom da se vadi
Već ga goni na školi da radi.
Čuo jesam u jednome govoru
Opet sloga stiže u Kongoru
Odbornici više ne spavaju
Svi će radit nako kako znaju.
Svaki svoje iznosio znanje
U Kongori da se sredi stanje
Čujem jedan od njiju zavika
Pozvat ćemo gradonačelnika
Dobar čovik iz naše je župe
Obitelji zdrave a ne tupe
Budel starcim ličio i malo
Naša škola biće ogledalo.
Vukadina iz Mandina Sela
Školovana čovika i zrela
Joja odma telefon privati
Vukadina poče dozivati.
Javi mu se Ivan iz općine
Joja reče čuj me Vukadine
Načelnik ga pozna po govoru
Odma iđem vama u Kongoru
U općini načelnik zalupa
Kongora je vazda moja župa.
U Kongoru moram brzo doći
Kokad moram nešto im pomoći
Nije prošlo niti pola sata
Kad Vukadin banu nam na vrata.
Svita ima koda su u kolu
Pravo dođe u kongorsku školu
Lipo su ga ljudi dočekali
O problemim odma su pričali
Šta je ljudi vi moji župljani
Za me redom svi ste vi glasali
Vi glasove svi ste meni dali
Recite mi šta vam danas fali
Što god mognem što mi je u moći
Kongoranim ja moram pomoći
Joščinov mu Ante vako veli
Mi bi školu obnoviti htjeli
Velika je pa nećemo moći
Bil općina mogla nam pomoći
Vukadin se zamislio malo
Naša škola bit će ogledalo
Općina će vas matrijal dati
Radoš Ante sad me dobro svati
Mi sve drugo radit ćemo sami
Mandino će selo pomoć vami
S njima i ja načelnik ću biti
Našu školu treba obnoviti
Pa i druga sela kad bi tila
Lako bi se škola obnovila
Druga sela šansa nam je manja
Iako su tu došli do znanja.
Ja se uzdam i takve sam sreće
Kongoranim ništa ostat neće
I načelnik Kongorane znade
Znani ljudi, a oće da rade.
Mandino će selo otpočeti
A Kongori neće se oteti
U školi se tako dogovori
Sad da vidiš sloge u Kongori
Sutra Joja prije zore rane
Sve napose zovnu Kongorane¸
Vicu zove još ne bi ni zora
Da se selo osvijetliti mora
Čuj me Vinko sad zovi glavare
Po Kongori odma kupte pare
Kupte pare ne slušajte žena
Nek Kongora bude osvjetljena
A ja ću se škole dovezati
Dobrovoljce odma ću pozvati
Mandino će selo bit na Sali
To su oni sami odabrali
Ona kletva što je ispivana
Boje je se žene Kongorana
Žene rano iđu svom ormaru
I za ljude traže robu staru
Spremaju ih i ranu im vade
Gone ljude da na školi rade
Mlađariju ne triba ni zvati
Svaki odma posla se privati
Rano školi dođe mlađarija
Na sat prije neg grupa starija
Tad ne biše mrsko reći Joji
Rasporedi šta će radit koji
Ja ću vama ranu kupovati
Nećete mi samo gladovati
Pijaču ću uzimat u gradu
Ne alkohol nego limunadu
Žalovito jedan ga doziva
Bi li mogla Joja koja piva
Ako Joja bude i pivice
Kokad ću ti radit za dvojice
I ti Joja znadeš fala Bogu
Da bez pive raditi ne mogu
Milostivi Joja ga doziva
Vi radite bit će vam i piva
I pive će vama dosta biti
Na skelu je ne smite nositi
Triba o tom voditi računa
Da ne soriš sa skele bocuna
Kad ožedniš ti sa skele sađi
doli piva ti sam sebi nađi.
Napiješ se i odma na skele
Da sad vidiš radnike vesele
Odma poso oni su počeli
Za minutu svi su ti na skeli.
Ozdal gledam kongorski sinovi
Po skelema skaču ko orlovi
Starce ozdal ispod skele doli
Pivaju im da ne bi zaspali
Pa starcima sjediti ne daju
Sa skele ih vazda dozivaju
Triba naša završit se škola
Dodajite starci stiropola.
Pa da ti je bilo pogledati
Kada mladež posla se privati
Da nijedan ne griješi u radu
Sad stavljaju stiropol fasadu.
Na zemlji im raspored je pao
Svak radio šta je koji znao
Jedni doli matrijal mišaju
Drugi im ga na skelu dodaju.
Komunalno pomoglo nam malo
Najboljega radnika nam dalo
Najboljega iz gradske čistoće
Koji umi i raditi oće
Jakog momka ime mu je Ante
Sa zemlje sam on dodavo kante
On od sebe sve je momak dao
I na kraju kante je oprao.
Jedni naprid stiropol stavljaju
A za njima drugi ga diblaju
Neki od nji samo rupe buše
Prašinom se mogu da uduše
Jedan drugom materijal daju
Treća grupa za njima diblaju.
Poso iđe da nemere bolje
Dobro rade a imaju volje
Svaki biše tude dobrovoljac
Tu nijedan ne radi za novac
Već za dicu sad me dobro svati
Tu će nam se dica školovati.
Opravit se mora štogod prije
Dok nam škola sorila se nije
Selo nam se dobro pokazalo
A sa strane bi pomoći malo.
Lipa je se slabo pokazala
Samo jednu dnevnicu je dala
Od Lipe smo više se nadali
Čini mi se voditelj im fali
Ne znam kad će taki se roditi
Da im ima ko selo voditi.
Borčane je bilo bolje malo
Sedam osam dnevnica je dalo.
U Mandinu selu svi govore
Škola naša ista ko Kongore
Lipo su se ljudi odazvali
svi su oni radili na Sali.
Morat ćemo imati sjednicu
Mlađe žene da rađaju dicu
Škola ponos bila bi i dika
Kad bi bila puna učenika.
Zato majke s mužima spavajte
I dičicu za školu rađajte
Kad bi dice bila puna škola
Od radosti ja bi peko vola
Tad u selu mogo bi ostati
Imo bi me neko ukopati
Čini mi se kako je počelo
Da bi prazno moglo ostat selo…
Iko Mašić-Keco
www.tomislavnews.com/mandino-selo.com
