Moja punica iz Tomislavgrada je šesti dan u Županijskoj bolnici u Livnu i još čeka dijagnozu i pravu terapiju. Ljudi mi govore traži veze i čupaj je od tamo jer neće do Božića. Strah me da je tako. Prebacuju je k’o ping – pong lopticu s kirurgije na interno i sad čekamo doktora da s kirurgije dođe na interno, a to traje vječnost. Punica mi tihim glasom iz bolničke postelje govori: ” Ajmo mi zete kući, jadna ja, triba Božić opremiti…”
Kaže mi doktorica ako je bude trebalo otvarati ne možemo to učiniti, jer Ruža je stara i pije lijekove za srce, a srce joj je preogromno. O Isuse moj, u sebi pomislih, kad ikada sam ja saznao da Seonička ima ogromno srce! To je žena koja je lavovski kročila kroz život noseći u tom svom preogromnom srcu dva prerano izgubljena anđela, svoje sinove Jakova i Stojana . Nikad nije dala ni svog obraza ni svog ponosa. Takvi gubitci, a onakav ponos i držanje nisam vidio u životu. Iako je i danas svašta goni, moja punica je živi dokaz one Isusove rečenice” Idi vjera te tvoja spasila!”
Zato, dragi moji doktori u Županijskoj bolnici u Livnu, zaobiđite jedan Božićni domjenak, očitajte mi punici, mojoj lavici, CT k’o Boga vas molim, ovako javno!
Moli vas to Jozo Jojo Smiljanić iz Sarajlija, Tomislavgrad
www.tomislavnews.com
